ČITAJ

Kako sam naučila šta je ljubav?

Ova priča nije povezana sa momcima, jer to nije način na koji sam naučila šta je ljubav. Ova priča počinje na pijaci.

Kao dobra Zemunka, s vremena na vreme odem u shopping na Zemunsku pijacu. Uglavnom da poslušam baku, klasična kupovina – voće, povrće, stvari za kuću. Tog dana kupovina je bila malo drugačija, jer sam otišla da vidim šta sve na pijaci prodaju pored standarne ponude. Bez neke ideje na šta bih mogla da potrošim pare. I tu je bio taj jedan štand, koji se svakako izdvajao od kajmaka, kupusa i pršute. Štand sa biljkama.

Da, već neko vreme želim da kupim biljku. Ne znam koju, ne razumem se u biljke. Ali hajde da pitam.

– Dobar dan. Ja bih volela da kupim jednu biljku – rekoh pomalo izgubljeno. 

– Zdravo! Koju biste biljku voleli?

– Iskreno, nemam pojma. Samo bih volela da imam neku biljku koju bih volela da čuvam i vidim da li meni to ide, jer uglavnom čujem negativne priče o odgajanju biljaka. Svim mojim drugaricama su uvek uvenule.

– I to se dešava, možda je nisu dovoljno volele. Pa dobro, vidi koja ti se dopada ovde, pa odluči – rekla je prodavačica sa osmehom.

– Više bih volela da porazgovaramo par minuta, pa mi Vi prodajte biljku za koju mislite da bi bila najbolja za mene?

– Hehehe ovakav zahtev mi još niko nije dao! Ali hajde!

Posle par minuta, biljka je bila kod mene. Crvena, mlada, listovi u obliku srca. Ljubavna biljka. Nežna, prelepa. Hemija na prvi pogled. Zaista sam se zaljubila u nju. Do tog dana imala sam samo svog voljenog psa Coku, razmaženog zlatnog retrivera. Ali sada sam i vlasnica biljke. Koliko sam bila srećna! Ime joj je Ljubav. Stavila sam je u svoju sobu, da budemo svakog dana zajedno, da mogu da je gledam i zalivam i provodim vreme sa njoj non-stop. Bila sam očarana svakim njenim novim listićem i načinom na koji je rasla. Mislila sam da nikada neću voleti ni jednu biljku kao nju. Bila su to najlepša dva meseca moje zdrave biljke.

Jedno jutro sam se probudila, a ona je ležala na stolu. Potpuno mrtva. Kao da je izgubila želju za životom. Sela sam i plakala. Da je bacim sada? Koliko sam vremena i pažnje uložila u nju! Zalivala sam je, sve je išlo kako treba. Šta je bio problem? Deo mene je bio očajan. Tih dana sam pokušavala sve forme oživljavanja Ljubavi. Ostavila sam je u dvorištu, u nadi da će joj biti bolje tamo. Ali nije, naravno. Pomirila sam se sa tim da ću je baciti, i da sam ja još jedna od svojih drugarica koja nema pojma kako da joj biljka ostane u životu. A verujte mi, mnogo sam se trudila. Neka prenoći još jednu noć, ovaj put na prozoru kuhinje, pa ako joj i sutra bude lose, nema mi druge.

I došlo je sutra. Ljubav je oživela. Bilo joj je lepo na prozoru kuhinje, to je njeno mesto. Potpuno me je zeznula jedna biljka!

Šta sam tada naučila: Sa biljkama je kao i u ljubavi. Ako im daješ previše – umreće. Ako im daješ premalo – umreće. A ako nađeš pravu meru, e onda, tek onda će biti dobro.

Od tada imam već 7 biljaka. I od tada traje moja najbolja ljubavna veza. (proverite na #veznigolovi na instagramu) 😉

                         

Leave a Reply